Економски потенцијали

ЕКОНОМСКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ ОПШТИНЕ ИСТОЧНА ИЛИЏА

Компаративне предности

    Општина Источна Илиџа је смјештена у централном дијелу Републике Српске на 500 метара надморске висине, налази се у подножју олимпијских планина и граничи са Сарајевом – главним градом БиХ. Општина се простире на територији од 29 kм² на којој живи око 20.000 становника. Сусједне општине су Источно Ново Сарајево, Нови Град (Сарајево, ФБиХ), Илиџа (Сарајево ФБиХ), Трново (РС). Општину карактерише добра саобраћајна повезаност, путеви (Сарајево-Фоча-Подгорица; Сарајево-Зворник-Београд;) регионални пут Кула-Враца и близина жељезница и међународног аеродрома – 1 км.
И поред изградње нових насеља и стамбених зграда на подручју општине још увијек постоји велика тражња за стамбеним простором којa је резултат великог пораста броја становника (поред природног прираштаја све више становништва привучено повољним амбијентом за живот долази на подручје Источне Илиџе и Града Источно Сарајево). У предходних десет година je изграђено 2.500 стамбених јединица тако да је грађевинарство поред трговине примарна дјелатност на овом подручју.
Број регисрованих предузећа на подручју општине Источна Илиџа се сваке године повећава. Локална власт разним програмима и мјерама стимулисаће улагаче односно инвеститоре и тиме омогућити да ова општина убрза свој развој и дође на мјесто које заслужује с обзиром на своје могућности и предиспозиције.

Зашто општина Источна Илиџа?

  1. Повољан привредни амбијент се огледа у доброј инфраструктури, повољној могућности проналажења пословног простора као и простора за градњу (индустријске зоне, привреда малих капацитета,…означене на мапи). Површина индустријске зоне 1 је 108,80 ha, планирана индустријска зона 2 је 15ha, за привреду малих капацитета (пословна зона) 68,47 ha,
  2. Добар приступ тржишту, расположива квалификована радна снага,
  3. Повољнији услови за привређивање у односу на Федерацију (ниже цијене земљишта, ренте, нижи порези на добит),
  4. Ниске каматне стопе захваљујући програму за развој малих и средњих предузећа, отвореност за инвестиције, разне стимулације и подршке за све будуће предузетнике…
  5. Велику предност чини и спремност општинског руководства да ствара пословно добар амбијент и интерес за инвеститоре, са којима из дана у дан све више граде партнерски однос,
  6. Прилагођавање захтјевима инвеститора,
  7. Поједностављење административних процедура.

Индустријске зоне

  1. Површина Индустријске зоне 1 је 108,80 ha, планиране Индустријске зоне 2 је 15 ha,
  2. Индустријска зона 1 се простире између Магистралног пута М18 и ријеке Жељезнице, карактерише је одлична повезаност са свим градовима у окружењу, близина аеродрама (3км) могућност инфраструктуралних прикључака,
  3. Постојеће компаније: Асфалтна база “Приједор – путеви”, Компанија “Милојевић”, производња брикета, ГП “Пут”- каменолом, пилана, месна индустрија, завод за уџбенике…
  4. Веома атрактивне слободне површине за будуће инвеститоре,
  5. Индустријска зона 2 – просторни обухват индустријске зоне покривен урбанистичким планом која се наслања на индустријску зону “ФАМОС” – Храсница – Илиџа,
  6. Атрактивна зона са великим слободним површинама које повезане са слободним површинама општине Илиџа (Федерација) чине огромну цијелину погодну за инвеститоре.

Пословна зона

  1. Централни дио општине је пословна зона са површином од 68,47 ha,
  2. Погодна локација,
  3. У току изградња више објеката,
  4. Велике слободне површине за инвестирање уз Магистрални пут М-18.

Нове инвестиције у протекле три године

  1. Асфална база “Приједор путеви” – изграђено,
  2. ДЦ Техничких гасова “Компанија Милојевић—изграђено,
  3. Државни затвор – изградња почела,
  4. Компанија Александрија – дио капацитета изграђен, остало у току,
  5. Пословни центар “Мек – Калум” плаћене обавезе, очекује се почетак градње,
  6. “Тропик” Београд купила земљиште прије мјесец дана,
  7. “Туш” Словенија купила двије локације прије мјесец дана,
  8. “Градитељ” Нови Сад купио локацију прије мјесец дана,
  9. “Биопетрол” Мађарска потписан протокол о изградњи еколошке термоцентрале.

ЕКОНОМСКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ ОПШТИНЕ ТРНОВО

Општина Трново је смјештена у међупланинском простору Босне и Херцеговине, јужно од Сарајева, у подножју планине Јахорине, Трескавице, Бјелашнице и Игмана. Позиционирана је на магистралном путу М-18 Сарајево-Трново-Фоча.

Традиција, топографски и климатски предуслови, развијена инфраструктура, близна главном граду БиХ су само неки ид могућности за привлачење домаћих и страних инвеститора. Општина Трново је једна од осам општина у БиХ обухваћених пројектом  „Развој агротуризма у планинским подручјима БиХ“ који ће се реализовати у сарадњи са италијанском регијом Пијемонт, чије је сједиште у Торину. Ово је само један у низу пројеката који указује на велику спремност општинског  руководства да искориштавањем постојећих природних ресурса ова општина убрза свој развој.

На подручју општине послује шест предузећа:

  1. „Нане“ д.о.о. Трново које се бави трговином и врши снадбјевање грађана основним животним намирницама и робом широке потрошње.
  2. „МИЛ-БОРИ“ д.о.о. Трново које се бави производњом и дистрибуцијом хљеба и пецива.
  3. „БИМ ПЕТРОЛ“ д.о.о. Трново које се бави продајом нафте и нафтних деривата.
  4. „ПРЕСЈЕНИЦА“ д.о.о. Кијево које се бави примарном прерадом дрвета.
  5. „ТЕРЕХ ИНЖЕЊЕРИНГ“ д.о.о. Бијељина које се бави експлоатацијом камена и шљунка у Кијеву, општина Трново.

BROWNIFIELD ЗА РАЗВИЈНЕ ПРОЈЕКТЕ ОПШТИНЕ

         Brownifield локације на подручју општине Трново са земљиштем, објектима и инфраструктуром су:

  • Локација на којој се налази предузеће „Предионица и ткаоница“ а.д Трново површине 34.434 м2.
  • Локација на којој се налази предузеће „Орах“а.д Трново површине 68.585м2.
  • Локација на којој се налази о.д.п „Фамос“ Трново површине 22.606 м2.
  • Локација на којој се налази предузеће „Рогој“ а.д.

ПРЕДВИЂЕНЕ ПОСЛОВНЕ ЗОНЕ:

  1. Пословна зона-ПИЛАНА (укуоне површине 9,06 hа)
  2. Пословна зона-КИЈЕВО (укупне површине 1,36 hа)
  3. Пословна зона-РАЈСКИ ДО (укупне површине 1,06 hа)

         У невембру 2008. године у општини Трново је отворен Центар за пружање  услуга грађана. У Центра је и шалтер-Предузетништво и бизнис на којем подузетници могу добити на једном мјесту све потребне информације за покретање властитог бизниса. У току су активности на припреми планске документације, а све у циљу отварања Центра за издавање дозвола што ће инвеститорима омогућити много брже прибављање потребних дозвола.

ЕКОНОМСКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

Компаративне предности

Општина Соколац је смјештена на широком платоу Гласинца, благо заталасаној висоравни на надморској висини од око 870 м. На сјеверу граничи са општином Олово (Федерација БиХ), са истока општином Хан Пијесак, са југа општином Рогатица и Пале, а са запада општином Стари Град. Са својом површином од 689,24 км² спада у ред већих општина Републике Српске и на њој живи око 17.000 становника. Општину карактерише добра саобраћајна повезаност, путеви: магистрални пут Сарајево – Зворник М-19, Сарајево – Вишеград М-19-3 и регионални пут Соколац – Олово П-468.

У послијератним годинама изграђено је неколико нових насеља, јер је у овај град, након потписивања Дејтонског споразума, стигао велики број становника из Сарајева. Упоредо са изградњом ових насеља, уложена су значајна средства у инфраструктуру (асфалтирање улица, постављање јавне расвјете, изградња канализационе мреже).

Привредне активности општине Соколац углавном су засноване на природним ресурсима и усмјерене на пољопривреду, шумарство, дрвну индустрију, грађевинарство и прехрамбену индустрију.

У области пољопривреде углавном је заступљена примарна пољопривредна производња и то сточарска производња, пчеларство, узгајање кромпира и ратарских култура.

Шумски комплекс је одувијек представљао један од основних потенцијала садашњег и будућег привредног развоја општине Соколац. Три главна актера у овој привредној грани су: Шумско газдинство «Романија» Соколац (које управља и газдује са 45.039 hа државних шума), «Нова Романија» а.д. Соколац и Удружење дрвопрерађивача «Романија» Соколац (примарна и финална прерада дрвета).

Грађевинарство је такође једна од грана у којој општина има компаративне предности. А.Д. «Романијапутеви» је предузеће које је наслоњено на лежиште техничког грађевинског камена кречњака, које производи агрегат за бетон, агрегат за израду подлога класичних и савремених путева са средњим саобраћајним оптерећењем и камен за зидање у нискоградњи и хидроградњи.

Такође, треба истаћи и текстилну индустрију, односно предузеће А.Д. «Фатес» које се бави производњом машинско тканих и ручно чвораних тепиха, тепихе од вуне, јамболија и прекривача за под.

Посебан значај за развој општине Соколац треба да има развој предузетништва и малог бизниса. На подручју општине Соколац са 30.09.2009. године је било регистровано 288 радњи. Што се тиче њихове структуре, она се може сагледати у  сљедећој табели:

РЕД.БР. ДЈЕЛАТНОСТ БРОЈ
                  1. Занатске  радње 117
                  2. Трговина 87
                  3. Угоститењске радње (кафе бар, кафане, бифе) 58
                  4. Јавни превоз 17
                  5. Остали 9

 Карактеристика регистрованих дјелатности  је да је већина лоцирана у граду, а мањи број ван града, затим да се већином ради о  услужним дјелатностима, да не запошљавају већи број радника, да је мало традиционалних заната и да постоје реалне могућности за развој ових дјелатности. Почетком 2009. године основано је Удружење предузетника са циљем унапређења занатско – предузетничких дјелатности. Наведено Удружење је члан Регионалне и Републичке занатско – предузетничке коморе.

Трговином, као основном дјелатношћу, на подручју општине Соколац бави се 87 субјеката. Већина субјеката и запослених радника у њима  бави се трговином на мало. Структура продајних објеката већином се може свести на  продају прехрамбених и текстилних производа, производа за свакодневну употребу у домаћинству, са малим бројем објеката специјализваних  за производе одређене намјене. Територијална покривеност општине  продајном мрежом је неповољна, јер се од укупног броја  продајних објеката  мали број налази ван градског подручја.

Индустријске зоне

Постојећа

            Индустријска зона Подроманија укупне површине 43 hа. Налази се уз магистрални пут Сарајево – Вишеград М-19-3, а од града је удаљена 4 км.

Планиране

            Индустријска зона Романија укупне површине 18,4 hа у оквиру које послује «Нова Романија» а.д. Соколац. Налази се уз магистрални пут Сарајево – Зворник М-19-3 и регионални пут Соколац – Олово П-468.

            Индустријска зона Романинка укупне површине 6,99 hа у оквиру које је смјештена А.Д. «Романинка – Спринд» – у стечају и ТКЛ «Унис» које већ дужи временски период не обавља дјелатност. Налази се уз магистрални пут Сарајево – Зворник М-19-3 и регионални пут Соколац – Олово П-468.

Инвестиције у протекле двије године

  • Покретање производње у а.д.  «Нова Романија» Соколац;
  • Изградња Спортске дворане Соколац (у завршној фази, односно завршетак радова се очекује у мају 2010. године);
  • Инфраструктура (асфалтирање улица, постављање јавне расвјете, изградња канализационе мреже);
  • «ВИТАЛЕС» д.о.о. (предузеће за производњу брикета).

Планиране инвестиције

  • Унапређење продуктивности и конкурентности руралних ресурса у области производње јагодастог воћа у сарадњи са општинама Ариље (Србија), Чајетина (Србија) и Источни Стари Град;
  • Изградња приступног пута Спортска дворана Соколац;
  • Канализациони систем Соколац у сарадњи са Европском инвестиционом Банком вриједности 7.566.577,20 КМ;
  • Санација водоводног система Соколац, пројекат би се финансирао из средстава програма јавних инвестиција Републике Српске у вриједности од 2.900.000,00 КМ;
  • Реконструкција и проширење топловодне мреже Соколац.
  • Локална управа се труди да ствара добар пословни амбијент, излази у сусрет инвеститорима  са којима гради партнерски однос.

ЕКОНОМСКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ ОПШТИНЕ ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО

          Општина Источно Ново Сарајево се налази у источном дијелу Републике Српске. Једна је од шест општина града Источног Сарајева. Општина се простире на територији  од 44 км², на којој живи више од 15000 становника и одликује се великом густином насељености. Податци о природном кретању становништва показују позитиван природни прираштај. У односу на предратни период број становника се дупло повећао. Општина Источно Ново Сарајево  спада у ред високо развијених општина Републике Српске.

          Општина Источно Ново Сарајево има веома повољан географски положај. Смјештена је на обронцима Требевића, а већим својим дијелом граничи са федералним Сарајевом. Налази се на главном коридору који води од Србије према мору, што јој даје још већи  привредни и стратешки значај.

          Данашња општина Источно Ново Сарајево је једна модерна Општина која је политички, административни, културни, спортски и Универзитетски центар овога дијела Републике Српске. Последњих година на општини су изграђени многи капитални објекти као што су: стадион Ф.К. „Славија“, Спортска дворана „Славија“, Основна школа, Културни центар са позориштем, реконстрисан Средњошколски центар, изграђене Тржнице, Студенски домови, Мјесне заједнице, Амбуланте породичне медицине, и још доста других објеката различите намјене.

          На подручју општине налазе се некадашњи велики привредни субјекти као што су: Енергоинвест „Раоп“, Тат, Ласта, Фамос и Металија. Данашња карактеристика општине је да су на њеној територији изграђени велики Тржни центри као шро су: Тржни центар „Том“, Бањалучке тржнице и други. Такође су на подручју општине смјештене и државне установе како са ниво БиХ, тако и са нивоа Републике Српске као што су: Сипа, хотел за азиланте, разне Агенције, Завод за уџбенике и наставна средства, Универзитет Источно Сарајево и разне друге државне установе. Данас на подручју општине Источно Ново Сарајево дјелује већи број: акционарских друштава, јавних, комуналних и јавно-комуналних предузећа и установа, здравствених институција, образовниох и културних институција, спортских друштава, министарстава и управа, удружења, савеза итд. Такође на подручју општине ради више од 400 предузетничких радњи из чега се може видјети да је општина Источно Ново Сарајево интересантна за улагање и бављење приватним бизнисом.

          Захваљујући доношењу планских аката још 2000. године општина Источно Ново Сарајево је у претеклом периоду  била велико градилиште. У том периоду изграђено је више од 3000 станова у колективној градњи и више од 1500 индивидуалних кућа.

          Руководство Општине је окренуто према даљем убрзаном развоју општине тако да су сви будући инвеститори добро дошли, а менаџмент општине ће им понудити најбоља могућа рјешења за улагање на подручју општине у складу са позитивним законским и планским актима.

ЕКОНОМСКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ ОПШТИНЕ ПАЛЕ

          Пале представљају значајан привредни центар са 6 500 запослених у приватном и државном сектору. У граду постоји девет банака, седам осигуравајућих друштава, четири микрокредитне организације и два тржна центра.

         Захваљујући близини планине Јахорине и Романије и постојању великог броја извора воде за пиће цијело подручје је снадбјевено водом из водовода са врела Праче и Станског врела која уз помоћ пумпи доводи у ову зону.

          Највећи дио општине су шуме и шумско земљиште 33.721 hа или 68,5 % са запремином свеукупне дрвне масе  од 7,6 милиона м3.

           Пољопривредно земљиште заузима површину од 14. 367 ha или 29,2 % територије општине.

           Данас су носиоци развоја шумарства, грађевинарство и угоститељско-туристичка дјелатност у државном сектору и трговина , грађевинарство, индустрија и угоститељство у приватном сектору. Крајем 2009. године на Палама је било 6.949 запослених радника и то: у државном сектору 2.563, у акционарским друштвима    1 675, и ДОО 1 568 и у области самосталног предузетништва 1 024 радника.

          Природне вриједности Јахорине су изузетно добро валаоризоване кроз развој туризма, посебно зимског. Јахорина је постала најпознатији зимски центар у овом дијелу Европе гдје зимска понуда чини основни вид туристичке понуде. На годишњем нивоу највећа концентрација промета остварује се у периоду јануар-март (65% у 2000. години).

          Значајан туристички потенцијал представљају пећине, које припадају споменицима природе. На подручју општине се налази пећина Орловача, Новакова пећина и пећина Ледењача.

          Подручје општине Пале има изузетне комперативне предности  за органску пољопривредну производњу (земљиште, клима, низак степен аеро и других зрачења, органска ђубрива и др.). Тражња за органским производима у свијету има непрекидан тренд раста.

         Релативно добра саобраћајна повезаност  и близина већих потрошачких центара. Општина Пале се граничи са највећим привредним потрошачким центром у Босни и Херцеговини, у коме перманентно расту потребе за храном. На подручју општине Пале последњих година развијају се мали и средњи прерађивачки капацитети млијека, меса и житарица који дају снажан импулс за развој наведених прехрамбених грана.

         У последњих пет година у области инфраструктуре уложена су значајна средства. Завршена су или је у току изградње потребни инфраструктурни садржаји, међу којима издвајамо: улицу Николе Тесле, мост у насељу обилићево, водоводни систем Брезовица, реконструкцију, проширење и одржавање јавне расвјете, израду планске документације, изградњу пјешачке улице-променаде, изградњу аутобуских стајалишта и асвалтирање више путева и улица.