Економија и тржиште рада

Трговина и прерађивачка индустрија запошљавају трећину радника на подручју града Источно Сарајево.

Према регистрованим подацима у матичној евиденцији о осигураницима Фонда ПИО, укупан број запослених на дан 14.09.2009. године у Граду Источно Сарајево је 19.236. Правна лица са подручја града су у 2008. години (подаци за 2009. годину још нису на располагању) запошљавала 17.475 радника. Разлика између ова два броја о запосленима јесте углавном због чињенице да један број становника града ради у општинама које не припадају граду.

Имајући у виду запослене у институцијама Босне и Херцеговине и међународним организацијама, чије сједиште је у граду Сарајеву, податак о осигураницима Фонда ПИО можемо посматрати као податак о укупном броју запослених радника.

Табела: Број осигураника Фонда ПИО по општинама, стање 14.09.2009. годину

Општина Број запослених
Соколац 3465
Пале 6883
Источни Стари Град 327
Источна Илиџа 3675
Источно Ново Сарајево 4667
Трново 219
УКУПНО 19236

Највећи број запослених према процјењеном броју становника има општина Источно Ново Сарајево гдје, у 2009. години, имамо два становника на једног запосленог, затим општина Пале гдје је један запослени према три становника. Најмањи број запослених према броју становника има општина Трново гдје на једног запосленог има осам становника. Општине Соколац, Источна Илиџа и Источни Стари град имају запосленог на четири становника.

Структура запослених према дјелатности предузећа у 2008. години показује да је највећи број радника у Источном Сарајеву запослен у области трговине, прерађивачке индустрије и грађевинарства. У државној управи и јавним иституцијама (здравство и образовање) запослена је четвртина радника.

clip_image002

ЕКОНОМСКА СИТУАЦИЈА, РАСТУЋИ БРОЈ ПРЕДУЗЕЋА

Град Источно Сарајево карактерише релативно мали број предузећа, наиме, на 1000 становника има око девет активних предузећа, што је тек нешто више од просјека Републике Српске и Босне и Херцеговине који се креће око осам. Ово нам говори да економска активност у овом граду није довољна и да има још много простора за нова предузећа. Много је већи број предузећа из области трговине, у односу на друге секторе. Оваква привредна структура није неуобичајена за Републику Српску и Босну и Херцеговину, али је прилично неповољна. Прерада дрвета, грађевинарство, услужне дјелатности, као и угоситељство и туризам су такође сектори са значајном заступљеношћу на подручју града Источно Сарајево.